Háló Vajdasági Fejlesztési Alap

Sadržaj novog broja Preduzetničkog informatora:

                                                               Decembar/1-2016                                   

 DRŽAVNI I DRUGI PRAZNICI

U DECEMBRU 2016. I JANUARU 2017. GODINE

 

Prema Zakonu o državnim i drugim praznicima u Republici Srbiji (“Službeni glasnik RS” broj 43/2001, 101/2007 i 92/2011) praznuju se sledeći praznici i to:

- 25. decembra (nedelja), na prvi dan Božića, katolici i pripadnici drugih hrišćanskih verskih zajednica imaju pravo da ne rade na dan tog verskog praznika,

- 1, 2. i 3. januara (nedelja do utorka) se praznuje državni praznik Nova godina,

- 7. januara (subota) neradno se praznuje verski praznik prvi dan Božića,

- 27. januar (petak) praznuje i obeležava se radno Sveti Sava - Dan duhovnosti,

- 15. i 16. februara (sreda i četvrtak) neradno se praznuje Sretenje - Dan državnosti Srbije.

 

 

POKLONI ZA NOVOGODIŠNJE I BOŽIĆNE PRAZNIKE

 

U članu 119. stav 2. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013 i 75/2014) regulisana je mogućnost da poslodavac obezbedi poklon za Božić i Novu godinu deci zaposlenih starosti do 15 godina života, u vrednosti do neoporezivog iznosa predviđenog Zakonom o porezu na dohodak građana ("Sl. glasnik RS", br. 24/2001, 80/2002, 80/2002 - dr. zakon, 135/2004, 62/2006, 65/2006 - ispr., 31/2009, 44/2009, 18/2010, 50/2011, 91/2011 - odluka US, 7/2012 - usklađeni din. izn., 93/2012, 114/2012 - odluka US, 8/2013 - usklađeni din. izn., 47/2013, 48/2013 - ispr., 108/2013, 6/2014 - usklađeni din. izn., 57/2014, 68/2014 - dr. zakon, 5/2015 - usklađeni din. izn., 112/2015 i 5/2016 - usklađeni din. izn.), što iznosi 9.166,00 dinara godišnje po detetu. Pokloni mogu da se daju u robi i u novcu.

 

OBAVEZAN POPIS IMOVINE I OBAVEZA SA STANJEM NA DAN

31.12.2016.GODINE

Godišnji popis uređen je Zakonom o računovodstvu („Službeni glasnik RS“, broj 62/13), kao i Pravilnikom  o načinu i rokovima vršenja popisa i usklađivanja knjigovodstvenog stanja sa stvarnim stanjem (“Sl.glasnik RS” br. 118/2013, 137/2014).

Ovim pravilnikom propisani su: način i rokovi vršenja popisa imovine i obaveza i usklađivanja knjigovodstvenog stanja sa stvarnim stanjem koje se utvrđuje popisom.

Pravna lica i preduzetnici su dužni da i na početku svog  poslovanja, izvrše popis imovine i obaveza sa naznakom pojedinačnih vrednosti u količinama i novčanom iznosu.

Pravna lica i preduzetnici su u obavezi da vrše godišnji popis imovine i obaveza sa stanjem na dan  31. decembra  2016.godine.

 

ROK ZA  OBAVEŠTENJE NADLEŽNOG PORESKOG ORGANA U VEZI ISPLATE LIČNE ZARADE  PREDUZETNIKA ZA 2017.GODINU JE                                                         DO 15. DECEMBRA 2016.GODINE

 

Preduzetnici, koji će se opredelitida  vrše isplatu lične zarade  počev od01. januara 2017.godine, imajuobavezu da o tome pismeno obaveste nadležni poreski organ do 15.decembra 2016.godine. Za ovo obaveštenje nije propisana forma. Bitno je napomenuti, da ako ćese opredelitiza isplatu  lične zarade počev od 2017.godinei o tome obaves poreski organ do 15. decembra 2016.godine, imaju obavezu da isplaćuju ličnu zaradu tokom čitave 2017.godine.

 

 

…………………………………….

 

 

DRŽAVNI I DRUGI PRAZNICI

U DECEMBRU 2016. I JANUARU 2017. GODINE

 

 

Prema Zakonu o državnim i drugim praznicima u Republici Srbiji (“Službeni glasnik RS” broj 43/2001, 101/2007 i 92/2011) praznuju se sledeći praznici i to:

- 25. decembra (nedelja), na prvi dan Božića, katolici i pripadnici drugih hrišćanskih verskih zajednica imaju pravo da ne rade na dan tog verskog praznika,

- 1, 2. i 3. januara (nedelja do utorka) se praznuje državni praznik Nova godina,

- 7. januara (subota) neradno se praznuje verski praznik prvi dan Božića,

- 27. januar (petak) praznuje i obeležava se radno Sveti Sava - Dan duhovnosti,

- 15. i 16. februara (sreda i četvrtak) neradno se praznuje Sretenje - Dan državnosti Srbije.

 

U dane državnih i verskih praznika koji se praznuju ne rade državni i drugi organi, privredna društva i drugi oblici organizovanja za obavljanje delatnosti ili usluga.

 

Ako jedan od datuma kada se praznuju državni praznici Republike Srbije padne u nedelju, ne radi se prvog narednog radnog dana.

Ukoliko se zaposlenom, zbog prirode posla ili organizacije i tehnologije procesa rada, odredi da radi na dan državnog ili verskog praznika, ostvaruje pravo na uvećanu zaradu, u zavisnosti od rasporeda njegovog radnog vremena.

Shodno članu 114. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013 i 75/2014) zaposleni ima pravo na naknadu zarade u visini prosečne zarade u prethodnih 12 meseci za vreme odsustvovanja sa rada na dan praznika koji je neradan dan. Za odsustvovanje sa rada u dane praznika zaposleni ima pravo na naknadu zarade samo ako praznik padne u dane koji su prema rasporedu radnog vremena njegovi radni dani.

 

Članom 108. Zakona o radu propisano je da zaposleni ima pravo na uvećanu zaradu u visini utvrđenoj opštim aktom i ugovorom o radu za rad na dan praznika koji je neradni dan - najmanje 110% od osnovice. Osnovicu za obračun uvećane zarade čini osnovna zarada utvrđena u skladu sa zakonom, opštim aktom i ugovorom o radu.

 

 

POKLONI ZA NOVOGODIŠNJE I BOŽIĆNE PRAZNIKE

           

U članu 119. stav 2. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013 i 75/2014) regulisana je mogućnost da poslodavac obezbedi poklon za Božić i Novu godinu deci zaposlenih starosti do 15 godina života, u vrednosti do neoporezivog iznosa predviđenog Zakonom o porezu na dohodak građana ("Sl. glasnik RS", br. 24/2001, 80/2002, 80/2002 - dr. zakon, 135/2004, 62/2006, 65/2006 - ispr., 31/2009, 44/2009, 18/2010, 50/2011, 91/2011 - odluka US, 7/2012 - usklađeni din. izn., 93/2012, 114/2012 - odluka US, 8/2013 - usklađeni din. izn., 47/2013, 48/2013 - ispr., 108/2013, 6/2014 - usklađeni din. izn., 57/2014, 68/2014 - dr. zakon, 5/2015 - usklađeni din. izn., 112/2015 i 5/2016 - usklađeni din. izn.), što iznosi 9.166,00 dinara godišnje po detetu. Pokloni mogu da se daju u robi i u novcu.

Davanje poklona deci zaposlenih, do neoporezivog iznosa, nema tretman zarade. Ovo poresko oslobođenje ne može da se koristi dva puta u jednoj kalendarskoj godini. Ukoliko se vrši davanje deci zaposlenih u iznosu većem od neoporezivog, davanje bi imalo tretman zarade. Isto tako, ukoliko se davanje vrši deci zaposlenih koja su starija od 15 godina, onda celokupni iznos davanja ima tretman zarade na koju se plaćaju porez i doprinosi.

 

Poslodavac ovo davanje može izvršiti na osnovu odluke nadležnog organa, a u skladu sa odredbama opšteg akta ili ugovora o radu. U odluci je potrebno navesti lica kojima se daju pokloni, visina iznosa koji se daje, način davanja (u novcu ili u robi) i iz kojih sredstava se vrši davanje.

 

Davanje zaposlenima povodom novogodišnjih ili božićnih praznika, bez obzira da li se vrši u novcu ili u robi, ima karakter zarade i poslodavac je dužan da na ova davanja obračuna i plati porez i socijalne doprinose kao na zarade.

 

 

  

OBAVEZAN POPIS IMOVINE I OBAVEZA SA STANJEM NA DAN

31.12.2016.GODINE

Godišnji popis uređen je Zakonom o računovodstvu („Službeni glasnik RS“, broj 62/13), kao i Pravilnikom  o načinu i rokovima vršenja popisa i usklađivanja knjigovodstvenog stanja sa stvarnim stanjem (“Sl.glasnik RS” br. 118/2013, 137/2014).

Ovim pravilnikom propisani su: način i rokovi vršenja popisa imovine i obaveza i usklađivanja knjigovodstvenog stanja sa stvarnim stanjem koje se utvrđuje popisom.

Pravna lica i preduzetnici su dužni da i na početku svog  poslovanja, izvrše popis imovine i obaveza sa naznakom pojedinačnih vrednosti u količinama i novčanom iznosu.

Pravna lica i preduzetnici su u obavezi da vrše godišnji popis imovine i obaveza sa stanjem na dan  31. decembra  2016.godine.

Pored popisa imovine na početku svog poslovanja i godišnjeg popisa,  pravna lica i preduzetnici treba da vrše popis i usklađivanje stanja i prilikom primopredaje dužnosti računopolagača, promene prodajnih cena proizvoda i robe u maloprodajnom objektu, statusne promene, otvaranja, odnosno zaključenja postupka redovne likvidacije i stečaja pravnog lica i preduzetnika i u drugim slučajevima predviđenim zakonom.

Pravno lice, odnosno preduzetnik kod koga se nalazi imovina drugih pravnih lica, odnosno preduzetnika dužan je da tu imovinu popiše na posebnim popisnim listama, koje dostavlja pravnom licu, odnosno preduzetniku vlasniku tih sredstava.

Popisom je potrebnu obuhvatati sledeću imovinu: nematerijalnu imovinu, nekretnine, investicione nekretnine, postrojenja, opremu, biološka sredstva, zalihe materijala, nedovršenu proizvodnju, gotove proizvode i robu, stalna sredstva namenjena prodaji i sredstva poslovanja koje se obustavlja, finansijske plasmane i potraživanja i gotovinske ekvivalente i gotovinu.

Popisom je potrebno obuhvatiti i obaveze pravnog lica, odnosno preduzetnika, i to:  dugoročne i kratkoročne obaveze.

Pravna lica i preduzetnici dužni su da pre sastavljanja finansijskih izveštaja, usaglase međusobna potraživanja i obaveze, što se dokazuje odgovarajućom ispravom (Obrazac IOS- Izvod otvorenih stavki, zapisnikom o usaglašavanju potraživanja i obaveza ili drugi dokumenat). Poverilac je dužan da, pre sastavljanja finansijskih izveštaja, dostavi dužniku spisak neplaćenih obaveza.

Datum, pod kojim se vrši usaglašavanje potraživanja i obaveza, uređuje pravno lice, odnosno preduzetnik u svom internom opštem aktu o računovodstvu (Pravilnik o računovodstvu i računovodstvenim politikama), a svakako pre sastavljanja finansijskih izveštaja.

Pravno lice, odnosno preduzetnik, u skladu sa svojim opštim aktom, odlukom i rešenjem o imenovanju članova komisije obrazuje potreban broj komisija za popis imovine i obaveza, određuje period u kome će komisije vršiti popis, vreme za popis i rokove dostavljanja izveštaja o izvršenom popisu nadležnom organu pravnog lica, odnosno preduzetniku.

U komisiju za popis ne mogu biti određena lica koja rukuju imovinom, odnosno koja su zadužena za imovinu koja se popisuje.

Popis imovine i obaveza kod mikro pravnog lica i preduzetnika može vršiti jedno lice.

Komisija za popis je dužna da pre početka popisa sačini plan rada po kome će vršiti popis.

Utvrđivanje razlika i vrednosno obračunavanje posle naturalnog popisa mogu se vršiti i na računaru, uz štampanje popisnih lista koje potpisuju članovi komisija za popis, odnosno lice imenovan za popis (kod mikro pravnih lica i preduzetnika).

Imovina čija je vrednost umanjena zbog oštećenja, neispravnosti, zastarelosti i sličnih razloga unosi se u posebne popisne liste ili u posebne kolone popisnih lista radi lakšeg utvrđivanja viškova i manjkova.

O izvršenom popisu Komisija ili lice za popis, sastavlja izveštaj koji sadrži: stvarno i knjigovodstveno stanje imovine i obaveza; razlike između stvarnog stanja utvrđenog popisom i knjigovodstvenog stanja; uzroke neslaganja između stanja utvrđenog popisom i knjigovodstvenog stanja; predloge za likvidaciju utvrđenih razlika (prebijanje manjkova i viškova nastalih po osnovu zamena, način naknađivanja manjkova i prihodovanja viškova, otpisivanja zastarelih potraživanja, prihodovanja zastarelih obaveza i dr.); način knjiženja; primedbe i objašnjenja lica koji rukuju, odnosno koja su zadužena materijalnim i novčanim vrednostima o utvrđenim razlikama, kao i druge primedbe i predloge.

Izveštaj o popisu komisija za popis, odnosno lice zaduženo za popis, dostavlja nadležnom organu pravnog lica, internom revizoru, nadzornom odboru (ako ga ima) i društvu za reviziji, ako pravno lice po zakonu  podleže zakonskoj reviziji, najkasnije 30 dana pre isteka roka za dostavljanje podataka za statističke i druge potrebe.

Za tačnost popisa i izveštaja o popisu odgovorni su članovi komisije za popis, odnosno lice zaduženo za popis.

Za organizaciju i pravilnost popisa odgovoran je zakonski zastupnik pravnog lica, odnosno preduzetnik (člana 32. stav 3. Zakona o računovodstvu).

Kaznene odredbe (član 46. Zakona o računovodstvu):

Novčanom kaznom od 100.000 do 3.000.000 dinara kazniće se za privredni prestup pravno lice, ako:

-ne popiše imovinu i obaveze u skladu sa zakonom (član 16. Zakona o računovodstvu);

-kao poverilac ne dostavi svom dužniku stanje neplaćenih računa i ako ne obelodani u Napomenama uzfinansijske izveštaje neusaglašena potraživanja i obaveze (član 18. st. 2. i 4. Zakon o računovodstvu); 

Kazniće se i odgovorno lice u pravnom licu, novčanom kaznom od 20.000 do 150.000 dinara.

Preduzetnik će se kazniti za gore navedene prekršaje novčanom kaznom od 100.000 do 500.000 dinara.

 

 ROK ZA  OBAVEŠTENJE NADLEŽNOG PORESKOG ORGANA U VEZI ISPLATE LIČNE ZARADE  PREDUZETNIKA ZA 2017.GODINU JE                                                         DO 15. DECEMBRA 2016.GODINE

Pod isplaćenom ličnom zaradom preduzetnika smatra se novčani iznos koji preduzetnik isplati i evidentira u poslovnim knjigama kao svoje mesečno lično primanje uvećan za pripadajuće obaveze iz zarade(porez i doprinosi za obavezno socijalno osiguranje).

Isplata lične zarade preduzetnika nije obaveza, već je mogućnost za  preduzetnika, koji vodi poslovne knjige(bez obzira da li ih vode po sistemu dvojnog ili prostog knjigovodstva). Iznos lične zarade utvrđuje sam preduzetnik, bez bilo kakvih ograničenja. Međutim, ako se lična bruto zarada utvrđuje u iznosu manjem od najniže mesečne osnovice za obračun i plaćanje doprinosa za socijalno osiguranje, dužan je da doprinose plati na najnižu osnovicu. Iznos najniže mesečne osnovice doprinosa tromesečno se usklađuje.

Preduzetnici, koji će se opredelitida  vrše isplatu lične zarade  počev od01. januara 2017.godine, imajuobavezu da o tome pismeno obaveste nadležni poreski organ do 15.decembra 2016.godine. Za ovo obaveštenje nije propisana forma. Bitno je napomenuti, da ako ćese opredelitiza isplatu  lične zarade počev od 2017.godinei o tome obaves poreski organ do 15. decembra 2016.godine, imaju obavezu da isplaćuju ličnu zaradu tokom čitave 2017.godine.

Preduzetnicikoji suse opredeliliza isplatu lične zarade za  2016.godinu, ovakvo opredeljenje  mogumenjati za 2017.godinu.O prestanku isplate lične zarade mogu odlučiti  za 2017.godinu i o tome pismeno obaveštavaju nadležni poreski organ do 15.decembra 2016.godine.

Važno je napomenuti, da se Preduzetnicima u rashode u poreskom bilansu priznaje lična zarada preduzetnika, samo ako jei isplaćena. Isplata neto lične zarade i isplata pripadajućeg poreza i doprinosa na ličnu zaradu vrši se isti dan.