Háló Vajdasági Fejlesztési Alap

Sadržaj novog broja Preduzetničkog informatora:

Avgust/1-2016

 

 

DONET JE NOVI PRAVILNIK O NAČINU I POSTUPKU VRŠENJA NADZORA NAD SPROVOĐENJEM ZAKONA O ROKOVIMA IZMIRENJA NOVČANIH OBAVEZA U KOMERCIJALNIM TRANSAKCIJAMA IZMEĐU PRIVREDNIH SUBJEKATA

 

Pravilnik o načinu i postupku vršenja nadzora nad sprovođenjem zakona o rokovima izmirenja novčanih obaveza u komercijalnim transakcijama između privrednih subjekata je objavljen u „Službenom glasniku RS“, broj 54/2016 od 10.06.2016. godine i stupio je na snagu 11.06.2016. godine.

 

DONETA JE UREDBA O USLOVIMA I NAČINU PRIVLAČENJA ULAGANJA

Uredba o uslovima i načinu privlačenja ulaganja ("Sl. glasnik RS", br. 27/2016) je stupila na snagu dana 12.03.2016. godine. Ovom Uredbom se, između ostalog, uređuje postupak, visina i rok za ostvarivanje olakšica i oslobađanje od carinskih i drugih dažbina na uvoz opreme stranog ulagača, kao i ograničenja u pogledu prava raspolaganja i zabrana korišćenja u druge svrhe tako uvezene opreme.

 

ZAPOSLENI KOD KOGA JE UTVRĐEN GUBITAK RADNE SPOSOBNOSTI I PRAVO NA INVALIDSKU PENZIJU NE MOŽE ZASNOVATI RADNI ODNOS

 

Mišljenjem Ministarstva za rad i zapošljavanje, br. 011-00-00362/2003-02 od 29.1.2004. godine je utvrđeno da Zakon o radu ne zabranjuje drugu vrstu radnog angažovanja korisnika invalidske penzije.

 

 

…………………………………..

 

 

 

DONET JE NOVI PRAVILNIK O NAČINU I POSTUPKU VRŠENJA NADZORA NAD SPROVOĐENJEM ZAKONA O ROKOVIMA IZMIRENJA NOVČANIH OBAVEZA U KOMERCIJALNIM TRANSAKCIJAMA IZMEĐU PRIVREDNIH SUBJEKATA

 

Pravilnik o načinu i postupku vršenja nadzora nad sprovođenjem zakona o rokovima izmirenja novčanih obaveza u komercijalnim transakcijama između privrednih subjekata je objavljen u „Službenom glasniku RS“, broj 54/2016 od 10.06.2016. godine i stupio je na snagu 11.06.2016. godine.

Danom stupanja na snagu ovog Pravilnika prestao je da važi Pravilnik o načinu i postupku vršenja nadzora nad sprovođenjem Zakona o rokovima izmirenja novčanih obaveza u komercijalnim transakcijama između privrednih subjekata ("Službeni glasnik RS", broj 21/13).

Ovim Pravilnikom propisuju se način i postupak vršenja nadzora nad sprovođenjem Zakona o rokovima izmirenja novčanih obaveza u komercijalnim transakcijama ("Službeni glasnik RS", br. 119/12 i 68/15) u slučajevima kada se te transakcije obavljaju između privrednih subjekata.

Novim Pravilnikom je regulisano da nadzor nad sprovođenjem Zakona između privrednih subjekata vrši Ministarstvo finansija - Poreska uprava, preko ovlašćenih lica.

U vršenju nadzora nad sprovođenjem Zakona između privrednih subjekata Poreska uprava podnosi nadležnom prekršajnom sudu zahtev za pokretanje prekršajnog postupka za prekršaje propisane u članu 12. Zakona.

Član 12. Zakona, a koji se odnosi na komercijalne transakcije između privrednih subjekata, reguliše  da će se novčanom kaznom od 100.000 do 2.000.000 dinara kazniti za prekršaj pravno lice, odnosno privredni subjekt koji ne izmiri novčane obaveze u rokovima utvrđenim tim Zakonom, dok će se za isti prekršaj kazniti preduzetnik novčanom kaznom od 10.000 do 500.000 dinara.

Novčanom kaznom od 10.000 do 150.000 dinara kazniće se za prekršaj fizičko lice koje je nosilac poljoprivrednog gazdinstva u smislu zakona kojim se uređuje poljoprivreda i ruralni razvoj, a koje ne izmiri novčane obaveze u rokovima utvrđenim Zakonom.

Novčanom kaznom od 5.000 do 150.000 dinara kazniće se za prekršaj zastupnik privrednog društva, zadruge i ostalih pravnih lica osnovanih u skladu sa posebnim zakonom, ukoliko ta pravna lica ne izmire novčane obaveze u rokovima utvrđenim Zakonom.

Podsećamo da je odredbama Zakona regulisano da se ugovorom između privrednih subjekata ne može predvideti rok za izmirenje novčanih obaveza duži od 60 dana. Ako ugovorom između privrednih subjekata nije ugovoren rok za izmirenje novčanih obaveza ili ukoliko ne postoji pisani ugovor, ili ukoliko je ugovoren duži rok od 60 dana, dužnik je dužan da bez prethodne opomene izmiri novčanu obavezu u roku od najkasnije 60 dana.

Zakonom su propisani izuzeci i ugovorom između privrednih subjekata može se predvideti duži rok od 60 dana:

1) ukoliko ugovorene obaveze zahtevaju isplatu u ratama za isporučenu robu, odnosno pružene usluge, ali taj rok ne može da bude duži od 90 dana, uz obavezu da najmanje 50% novčane obaveze mora biti isplaćeno zaključno sa istekom polovine tako ugovorenog roka, a ostatak novčane obaveze do isteka tog roka;

2) uz obavezu da dužnik, odnosno primalac isporučenih dobara, odnosno pruženih usluga, obezbedi plaćanje u ugovorenom roku predajom poveriocu bankarske garancije koja sadrži klauzule: "neopoziva", "bezuslovna", "naplativa na prvi poziv bez prigovora" ili avalirane menice od strane banke kao oblik obezbeđenja za naplatu duga;

3) ugovorom između registrovanog poljoprivrednog gazdinstva ili zemljoradničke zadruge i drugog privrednog subjekta, kada je dužnik registrovano poljoprivredno gazdinstvo ili zemljoradnička zadruga, u slučajevima nabavke repromaterijala za obavljanje osnovne delatnosti, i to za semenski i sadni materijal, zaštitna sredstva i đubrivo.

Novim Pravilnikom je regulisano da Poreska uprava podnosi nadležnom prekršajnom sudu zahtev za pokretanje prekršajnog postupka po prijemu pravnosnažnog rešenja o izvršenju iz člana 10. stav 4. Zakona, koje se odnosi na obaveze iz komercijalnih transakcija između privrednih subjekata.

Član 10. stav 4. Zakona glasi: “Sud je u obavezi da po službenoj dužnosti, po donošenju pravnosnažnog rešenja o izvršenju koja se odnose na obaveze iz komercijalnih transakcija između privrednih subjekata, isto dostavi organu koji vrši nadzor nad primenom ovog zakona u komercijalnim transakcijama privrednih subjekata, radi pokretanja prekršajnog postupka.”

Znači, novina u odnosu na prethodni pravilnik je da Poreska uprava od dana stupanja na snagu ovog Pravilnika neće podnositi nadležnom prekršajnom sudu zahtev za pokretanje prekršajnog postupka kada primi obaveštenje od privrednog subjekta koji je poverilac novčanih potraživanja u komercijalnoj transakciji između privrednih subjekata.

 

 

DONETA JE UREDBA O USLOVIMA I NAČINU PRIVLAČENJA ULAGANJA

Uredba o uslovima i načinu privlačenja ulaganja ("Sl. glasnik RS", br. 27/2016) je stupila na snagu dana 12.03.2016. godine. Ovom Uredbom se, između ostalog, uređuje postupak, visina i rok za ostvarivanje olakšica i oslobađanje od carinskih i drugih dažbina na uvoz opreme stranog ulagača, kao i ograničenja u pogledu prava raspolaganja i zabrana korišćenja u druge svrhe tako uvezene opreme.

U članu 14.stav 1. Zakona o ulaganjima ("Sl. glasnik RS", br. 89/2015)je regulisano da “Uvoz opreme koji predstavlja ulog stranog ulagača, u smislu ovog zakona, je slobodan i oslobođen od plaćanja carine i drugih uvoznih dažbina, osim putničkih motornih vozila i automata za zabavu i igre na sreću, pod uslovom da je oprema koju ulagač uvozi u skladu sa propisima kojima se uređuju zdravlje i bezbednost građana i zaštita životne sredine.”

Uredba upotrebljava izraz oprema koja se uvozi po osnovu uloga stranog ulagača koji znači da je to oprema koja nije starija od tri godine, a koju strani ulagač uvozi i kao svoj ulog investira u privredno društvo. Izuzetno, oprema koju veliki privredni subjekt uvozi po osnovu uloga stranog ulagača, a koji je korisnik sredstava po ugovoru o dodeli sredstava podsticaja, mora biti nova (član 2. tačka 16) Uredbe).

 

Uslovi za ostvarivanje carinskih povlastica su regulisani članom 28. Uredbe koji glasi:

“Oslobođenje od carinskih i drugih dažbina na uvoz opreme iz člana 2. tačka 16) ove uredbe, ostvaruje se:

1) u skladu sa pravilima za dodelu regionalne državne pomoći, za privredne subjekte koji su korisnici sredstava po ugovoru o dodeli sredstava podsticaja;

2) u skladu sa pravilima za dodelu de minimis državne pomoći, za privredne subjekte koji nisu korisnici sredstava po ugovoru o dodeli sredstava podsticaja.

Oslobođenje od carinskih i drugih dažbina na uvoz opreme iz člana 2. tačka 16) ove uredbe može se koristiti do visine upisanog nenovčanog stranog uloga u privredno društvo ako:

1) ukupna visina sredstava podsticaja ne prelazi iznos iz člana 5. st. 2. i 3. ove uredbe, za privredne subjekte koji su korisnici sredstava po ugovoru o dodeli sredstava podsticaja;

2) iznos oslobođenja od carinskih i drugih dažbina na uvoz opreme iz člana 2. tačka 16) ne prelazi gornju granicu de minimis državne pomoći u iznosu od 23.000.000,00 dinara po jednom stranom ulagaču u bilo kom periodu u toku tri uzastopne fiskalne godine, u skladu sa propisima kojima se uređuju pravila za dodelu državne pomoći.

Pravo iz st. 1. i 2. ovog člana može se ostvariti u roku od:

1) dve godine od dana registracije osnivačkog akta, odnosno odluke o povećanju kapitala za javna akcionarska društva, u skladu sa zakonom kojim se uređuju privredna društva;

2) pet godina od dana registracije osnivačkog akta, odnosno odluke o povećanju kapitala za ostala privredna društva, u skladu sa zakonom kojim se uređuju privredna društva.”

 

Napominjemo da su kategorije državne pomoći regulisane Uredbom o pravilima za dodelu državne pomoći ("Sl. glasnik RS", br. 13/2010, 100/2011, 91/2012, 37/2013, 97/2013 i 119/2014).

Odredbama člana 28. stav 2. tačka 1. Uredbe propisan je gornji limit za oslobođenje od carinskih i drugih dažbina na uvoz opreme i to:

-Visina sredstava koja mogu biti dodeljena velikim privrednim subjektima utvrđuje se do 50% opravdanih troškova za realizaciju investicionog projekta, a

- visina sredstava koja mogu biti dodeljena srednjim privrednim subjektima utvrđuje se do 60% opravdanih troškova, a malim privrednim subjektima do 70% opravdanih troškova za realizaciju investicionog projekta.

Radi ostvarivanja prava na oslobođenje od carinskih i drugih dažbina na uvoz opreme po osnovu uloga stranog ulagača, korisnik povlastice carinskom organu treba da podnese zahtev i sledeću dokumentaciju:

1) izvod iz Registara privrednih subjekata Agencije za privredne registre o visini upisanog nenovčanog uloga stranog ulagača u kapitalu privrednog društva i datumu registracije zabeležbe ugovora ili odluke o stranom ulaganju;

2) garantni list, drugu odgovarajuću dokumentaciju iz koje se može utvrditi godina proizvodnje i izjavu da je oprema nova, odnosno da oprema koja se uvozi nije starija od tri godine;

3) ugovor o dodeli sredstava podsticaja iz člana 22. i 23. Uredbe, ako je korisnik povlastice i korisnik sredstava po ugovoru o dodeli sredstava podsticaja;

4) izjavu da nije korisnik de minimis državne pomoći (državna pomoć male vrednosti), odnosno izjavu o ostvarenom iznosu de minimis državne pomoći (državna pomoć male vrednosti) u tekućoj fiskalnoj godini i u prethodne dve uzastopne fiskalne godine, ako nije korisnik sredstava po ugovoru o dodeli sredstava podsticaja;

5) izjavu da oprema koja se uvozi služi za obavljanje delatnosti korisnika povlastice.

Carinski organ na osnovu podnetog zahteva i priloženih dokaza donosi rešenje o oslobađanju od plaćanja carinskih i drugih dažbina na uvoz opreme, s tim što Uprava carina kopiju ovog rešenja iz dostavlja Ministarstvu privrede bez odlaganja, a najkasnije u roku od 15 dana od dana donošenja rešenja.

Oprema koja predstavlja ulog stranog ulagača i za koju su korišćene carinske povlastice ne može se otuđiti, dati drugom na upotrebu ili koristi u druge svrhe u roku od tri godine od dana stavljanja robe u slobodan promet. Ako se ova oprema otuđi, da drugom na upotrebu ili koristi u druge svrhe pre isteka roka od tri godine, na tu opremu plaćaju se uvozne dažbine. Visina uvoznih dažbina se obračunava prema stanju robe i po propisima koji važe na dan podnošenja zahteva za obračun i plaćanje uvoznih dažbina, odnosno na dan donošenja rešenja o naplati uvoznih dažbina ako nije podnet zahtev za obračun i plaćanje uvoznih dažbina.

Oprema koja predstavlja ulog stranog ulagača i za koju su korišćene carinske povlastice, odnosno oprema koja je stavljena u slobodan promet u skladu sa odredbama ove Uredbe ostaje pod carinskim nadzorom. Carinski nadzor prestaje kad prestanu i uslovi zbog kojih je oprema stavljena u slobodan promet bez plaćanja uvoznih dažbina, kad se oprema izveze ili uništi ili kad je dopuštena upotreba opreme u druge svrhe od onih koje su propisane ovom uredbom i kada su uvozne dažbine plaćene.

 

ZAPOSLENI KOD KOGA JE UTVRĐEN GUBITAK RADNE SPOSOBNOSTI I PRAVO NA INVALIDSKU PENZIJU NE MOŽE ZASNOVATI RADNI ODNOS

 

Invalidnost postoji kad kod osiguranika nastane potpuni gubitak radne sposobnosti zbog promena u zdravstvenom stanju prouzrokovanih povredom na radu, profesionalnom bolešću, koje se ne mogu otkloniti lečenjem ili medicinskom rehabilitacijom. Shodno navedenom, lice koje je ostvarilo pravo na invalidsku penziju ne može da radi, jer je u pitanju "gubitak radne sposobnosti".

Citiramo Mišljenje Ministarstva za rad i zapošljavanje, br. 011-00-00362/2003-02 od 29.1.2004. godine koje navodi da zaposleni kod koga je utvrđen gubitak radne sposobnosti i pravo na invalidsku penziju, ne može zasnovati radni odnos ali Zakon o radu ne zabranjuje drugu vrstu radnog angažovanja korisnika invalidske penzije:

"U skladu sa članom 98 tačka 1) Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 70/2001 i 73/2001 - ispr.), zaposlenom prestaje radni odnos nezavisno od njegove volje i volje poslodavca ako je na način propisan zakonom utvrđeno da je kod zaposlenog došlo do gubitka radne sposobnosti danom dostavljanja pravosnažnog rešenja o utvrđivanju gubitka radne sposobnosti.

Shodno navedenoj odredbi, zaposleni kod koga je utvrđen gubitak radne sposobnosti i pravo na invalidsku penziju, ne može zasnovati radni odnos. Zakon o radu, međutim, ne zabranjuje drugu vrstu radnog angažovanja korisnika invalidske penzije".